Recenzija filma "Što se bore misli moje"

Svoju svečanu premijeru doživeo je u Kragujevcu 16.09.2023. godine, sa povodom obeležavanja 200 godina od rođenja kneza Mihaila Obrenovića, koja je centralna ličnost ovog obećavajućeg filmskog ostvarenja. 

Glavna uloga je poverena Draganu Mićanoviću, dok su ostale veće uloge dodeljene Jani Ivanović, Nataši Ninković, Nebojši Dugaliću, Aleksandru Srećkoviću Kuburi, Rastku Jankoviću, Tamari Krcunović, Luki Grbiću i drugima.

Sama gluma je fenomenalna, kako se od navedenih glumačkih imena i očekuje, imajući u obzir sve sjajne uloge koje imaju u svojoj biografiji do sada poznatoj širem gledalištu. Lokacije su karakteristične za epohu, a muzika koju potpisuje Ana Krstavić, mlada kompozitorka filmske muzike- je naprosto fenomenalna i verujem da će brzo naći put do srca publike.

Kada je reč o ovom filmu, ne smem zaboraviti da napomenem i sjajnu režiju divnog Milorada Milinkovića, dok scenario, uz režisera, potpisuje i Dragoljub Stojković.

Film bih ocenila jako visokom ocenom posebno jer je nakon nekog dužeg perioda neki naš film koji se tiče srpske istorije ušao u kandidaturu za Oskara. Posebna pohvala i jedno veliko bravo čitavoj ekipi.

Naravno, kako ste to od mene i navikli- i ovog puta ću vam ukratko pisati o fabuli filma. Naime, film prati život i smrt kneza Mihaila Obrenovića, njegovu nikad ostvarenu ženidbu sa voljenom osobom, ali i prateće peripetije- budući da je zapravo njegova voljena u isto vreme, bila i njegova dalja rođaka, što je očekivano sa osobom vuklo niz zabrana.

Ipak, srce ne zna za zabrane i u više navrata, iako je želeo da dobije zvaničnu dozvolu od crkve- knez ipak nije otišao po potreban blagoslov jer je prerano usmrćen. Moram da priznam da mi se ovaj deo filma iskreno nije dopao, budući da sadrži dosta krvavih scena, kakve se meni lično ne dopadaju, ali svakako- to je samo moj lični utisak i ne utiče na kvalitet, koji ovo filmsko ostvarenje svakako poseduje.

Možda za kraj jedina zamerka koju bih imala jeste da, imajući u vidu da je ovaj film epoha sa dosta pratećih priča, bi zapravo bilo bolje da je predstavljen kao serija, kako bi se svaka priča razradila do detalja. Pomalo sam stekla utisak da neke stvari nisu dovoljno objašnjenje, ili da fale pojedini detalji koji bi objasnili tok istorije našeg naroda.

Svakako, filmskoj ekipi na Oskaru, želim što je moguće bolji plasman. Srećno, bravo i hvala!