O ''Zoni Zamfirovoj'' ili položaj žena kroz vreme
Predstavu je režirao sjajni Miodrag Gajić, a ova, snimljena verzija je odigrana 1969. godine u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu.Glavne ulogu su pripale Veri Milošević i Tomi Jovanoviću, tadašnjim veoma poznatim glumcima, koji su svoje uloge maestralno odgirali.
Verujem da priču svi znate, ali podsetimo se. Stevan Sremac je, prema dokazima iz tog doba, napisao ovu ljubavnu sagu davne 1898. godine, prema motivima iz svakodnevnog, realnog života, odnosno predanju svog suvremenika Branislava Nušića. Interesantne detalje o istinitoj priči nam prenosi portal Mondo,
Zona Zamfirova, najmlađa i najvoljenija ćerka Hadži Zamfira, zaljubljuje se u ranoj mladosti, u dosta starijeg Maneta, kujundžiju i ženskaroša. Naravno, to u početku biva samo “begendisuvanje” između dvoje mladih; dok kasnije dovodi do kratkotrajne svađe među njihovim porodicama, pa i onog svima smešnog dela sa replikom „će izedeš golem ćutek“. U međuvremenu, izbija velika bruka, jer je Mane osujećen, time da Zamfir nije želeo da da ćerku za njega-planira i realizuje krađu lažne mlade. U tome mu pomaže njegova beskrajno luda i zanimljiva tetka Doke. Na kraju se, pomalo i, zarad sprečavanja priča po gradu- ova saga između dvoje mladih, ipak, završava regularnom prosidbom i srećnim brakom.
Upravo zato što, koliko god ova priča stara bila, u njoj se mogu naći svi oni koji se definišu kao ambiciozni roditelji i previše toga brane svojoj deci, zanim svi mladi i zaljubljeni, ali i oni čija ljubav nije suđena. Poseban detalj koji se provlači kroz priču jeste da je zapravo ovde u centru fabule bila mlada, neshvaćena žena, možda zbog ljubavi i malo nepromišljena, ali svakako- hrabra da podnese sve ono što njena odluka sa sobom nosi.
Upravo ta situacija mlade, neshvaćene, osuđivane devojke može biti dobar šlagort za vanvremensko interesovanje za ovu i slične priče. Slične motive možemo naći u skorašnem filmu Dragana Bjelogrlića "Nećista krv", ali i delovima filma o Zoni Zamfirovoj "Zona Zamfirova" iz 2002. godine i "Vrati se Zone" iz 2017. godine.
Sudbine žena-glavnih uloga iz navedenih filmova, motivisale su me da zapravo razmislim o ulozi žene nekada i sada, što je, bez sumnje, jedna od nezaobilaznih tema u mnogih filmskim, političkim, istorijskim temama.
Uzmimo na primer, vreme kada žena nije imala nikakva prava, osim da sedi u kući, čuva decu, brine o porodici, beskrajno sluša muža i bude mu pokorna. Mali broj žena je u to vreme bio obrazovan. Muškarac je bio sve i sja, a žena-skoro bez prava.
Iako se danas dosta toga promenilo, žene imaju pravo glasa, školuju se i zapošljavaju- čak i na rukovodećim pozicijama, možemo reći da, posebno u zabačenim krajevima- još uvek, biva zastupljeno negativno i podcenjujuće mišljenje o ženama. Osim toga, često ćete čuti da žena ne sme ovo ili ono, od žene se ne očekuju ovo ili ono, žena to i to mora da uradi zarad muža/dece/kuće/roditelja...jer tako bi uradio taj i taj i to se od nje očekuje. A onda i ono čuveno- kako možeš da se odvažiš da istupiš ispred porodice, ili priznaš silovanje ili...Jednostavno, žena si-ĆUTI I TRPI!
Bilo da je u pitanju ljubav i izbor partnera, ili javno istupanje i izgovaranje naglas svoje suštinske istine u najvećem mogućem smislu- kao jedna od vas, koja je mnogo toga preživela, i negde, često bila “crna ovca porodice“- zaista, smatram da žena treba da ima veća prava, ali pre svega- bude mnogo više poštovana od strane društva generalno, ali pre svega, porodice, partnera i šefova, jer pre svega- mi smo te koje donosimo život, ali i pored toga- žene su puno toga uradile i bile veliki borci kroz vreme i istoriju.
Smatram da imamo pravo da radimo po srcu i budemo poštovane- jer smo itekako odgovorne da preuzmemo mnoge nedaće na svoja pleća. Za šta god da se borimo, neka bude pobeda pravde, ali ljubav, ispravnost, razum i poštovanje ne smeju izostati.
Za sve jake žene! Posvećeno Mileni Radulović i svim žrtvama bilo kakvog nasilja ili ograničavanja zarad zadovoljenja tuđih potreba..
Ne ćuti! IMAŠ PRAVO NA ISTINU!
Nataša Andrejević, lično, uz svaku od vas